Дигитализовани студент

ПРЕТРАГА ДИГИТАЛИЗОВАНОГ ЧАСОПИСА СТУДЕНТ

Библиографија часописа Студент за 1968. годину

Библиографија часописа Студент настала је на основу дигитализованих издања овог часописа и рађена је два месеца. Саставиле су је Сандра Спасић и потписница ових редова Драгана Поповић. То је ретроспективна библиографија и садржи попис свих чланака објављених у Студенту, како у редовним тако и у ванредним бројевима, у току 1968. године. Библиографска грађа је класификована хронолошки и садржи 1528 јединица.

Ова библиографија треба да пружи увид историчарима и проучаваоцима у дешавања на овим просторима кроз перспективу тадашње студентске популације у току 1968. године. Циљ јој је да олакша проналажење чланака који, мада доста шаренолике тематике, говоре о културним и политичким превирањима карактеристичним за то време. Тако се помоћу библиографије ванредних бројева који су изашли у току јуна 1968. могу испратити студентске демонстрације. Она такође може да послужи и проучавању појединих тада актуелних идеја а које се разматрају у појединим чланцима. Поред тога, ова библиографија садржи и попис одређене књижевне грађе објављиване у Студенту током 1968. – песама, прича, есеја – наших реномираних писаца и културних радника који су у овом часопису почињали. Библиографију часописа Студент за 1968. годину можете погледати овде.

Пратећи елемент ове библиографије је и једна новина у библиографији чланака серијских публикација – Регистар илустратора.  Будући да су чланци у Студенту често били праћени илустрацијама – графикама, цртежима, карикатурама – јавила се потреба да се и њихови аутори као и аутори чланака забележе и сачувају од заборава, нарочито што међу њима има и наших познатих уметника попут Милоша Шобајића или Слободана Шијана. Поједини чланци, а нарочито понеке илустрације потписивани су иницијалима који су разрешени у случајевима када је то било могуће. Илустратори, њих 37, поређани су по абецедном реду. Регистар илустратора можете погледати овде.

Може се рећи да је часопис Студент послужио као  одскочна даска генерацији која је у то време студирала а која је дала многа имена значајна за нашу културу. Због тога ова библиографија може користити колико историчарима и љубитељима историје толико и културолозима. Пописујући списе Александријске библиотеке  у 3. веку пре нове ере, Калимах је вероватно први схватио велику корист библиографије. Као и тој, првој библиографији, и овој је сврха да буде нека врста путоказа ка основи за стварање корпуса одређеног знања које се, како је већ назначено у овом тексту, може искористити у различите сврхе.

Драгана Поповић